Frustracija

Kao što znate, u toku je vajni popis stanovništva..

Velike su dileme: Šta uraditi sa veroispovešću/ateizmom? Da li postaviti pitanja o invaliditetu? Nacionalnost?

A u suštini, kao i uvek, u Srbiji postoje i veći problemi....

Ja na poslu, zvoni mi telefon.

Cenjeni suprug: Ćao, tu je popisivač...hoće nešto da te pita...

Popisivač-ica: Dobar dan! Samo da mi kažete odgovor na neka pitanja...vaš suprug ne zna...pa ako bi ste mogli da mi izdiktirate...

Ja (prekidam): Kako može moj suprug da daje odgovore umesto mene?

Popisivač-ica: Pa, znate, ja sam ga pitala-a on se složio.

Ja: Drago mi je da se on složio, ali niste pitali da li se ja slažem da umesto mene odgovore da neko drugi?!!

Popisivač-ica: Ali, on može da da odgovore umesto vas, jer vi niste kod kuće...

Ja (opet prekidam): Pa naravno da nisam kod kuće. Pre podne je, a ja sam zaposlena

Popisivač-ica (iznervirano): Dobro, onda šta sad? Da dođem kada vi budete kod kuće?

Ja: Da. To bi bilo u redu...

Popisivač-ica (prekida): U redu. Onda u 4 da dođem?

Ja: Nemojte doći u 4. Ja radim do 4. Dođite u 5.

Popisivač-ica (uz dubok uzdah): Dobro onda! Doći ću u 5!

Ja: U redu. Vidimo se onda u 5. Prijatno.

I sad šta? Ne radi se o tome da ja ne verujem mom suprugu, ali zar nije poenta popisa da odgovoriš za sebe? Zar to nije lična stvar?

Tako da. Pazite...Možda će komšinica, tetka, baba, momak, devojka, kres šema koja je ujutro zaglavila a vi ste otišli na posao, na popisu dati odgovore umesto vas (taj u ništa ne veruje!, ma...retard je, nego šta! itd.). I ti podaci će se koristiti kao zvanični u svim statistikama, studijama, političkim kampanjama itd. narednih 10-20 godina.